петак, 15. јул 2016.

Писац и Нада



"Не могу више да пишем. Речи су постале тешке."

"Најтеже речи су оне ненаписане и неиспеване. Оне те гуше и боле својом тишином."

"Ако пишем, омрзнуће ме и одбацити. Да сам сам, не бих ни марио. Али нисам сам. Уз моје биће и мој живот скупчане су судбине других. Јер сам одабрао да волим. Из љубави и ћутим."

"Из љубави и пиши. Али бирај речи пажљиво, као што војник бира оружје. Можеш узети најсмртоносније оружје, али имаш ли снаге да га понесеш? Не прави глупе изборе. Спознај своју снагу, упознај ратиште и противника. Свет нису ничим оплеменили глупи хероји, ни кукавице. Живот је стратегија."

"Живот је лутрија. Родиш се као срећна будала или несрећни писац. Нисам бирао своје  име, ни ципеле у којима сам растао, нисам планирао да видим и схватам. Просто имам очи и разум. Немам резервну кичму, име да се иза њега кријем, ни друге који би узвикивали моје речи. А један слаб глас у свету снажних и бучних, то је зујање цврчка који ће сваки трен бити згажен."

"Тачно, очи и разум су ти дати мимо твоје воље. Али ти имаш слободу да скренеш поглед и поступиш глупо. Срећа будале је ваљање свиње у сопственом измету док месар оштри нож. Несрећа писца је жудња за смислом, вапај за променом, жеђ за Богом. Празнина коју осећаш је твој благослов, јер си је свестан и имаш шансу да се крећеш ка пуноћи. Имаш прилику да изнова и изнова уобличаваш човекову патњу и приближаваш је њеном смислу; да славиш живот осликавајући његове лепоте и молиш Господа пружајући утеху и наду онима који су слични теби. 

Твој глас јесте слаб. Али је истина о којој пева силна. Неукротива. Свеприсутна. Та песма ће остати. Надгласати. Биће чута. Не због тебе, но због истине о којој пева. Биће изнова певана многобројним уснама и на различитим језицима. И други су пре тебе певали и тако је Реч и до тебе дошла: из слабих грла људи који нису бирали своје име, ни ципеле у којима су расли. 

Из љубави пиши. Тада сигурно нећеш бити сам у својој одбачености од лажних и презиру будала. Многи ће препознати своје болове, потраге и недоумице. Наћи ће у твојој мисли израз њихових спутаваних жеља и добиће храбрости да делају. Буду људи. 

Добар је жељан истине као ваздуха. Убеди их да су њихова плућа здрава. Да је њихова патња оправдана и заслужује мир. 

Много је слабих и тихих попут тебе. Сами нећете опстати. Уједините се у Истини. Потребни сте једни другима. Свако од вас има дар и могућност којима се борите за свој пут ка смислу, љубави, Богу. Не изневери свој дар. Не изневери остале. Немој закопати кукавички шансу да нађеш и дарујеш наду. 
Бирај речи.
Сада!"

Текст је инспирисан романом М.С.Марстој Божанска је снага књижевности . Ово је својеврсни омаж роману.